OVK nudio 500.000 maraka za njegovu glavu: Đeneral u jednoj ruci nosio insulin, u drugoj pušku - priča o heroju oslobođenja Orahovca
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Proslavio se oslobađanjem Orahovca 1998. godine, a OVK je posle borbi raspisala nagradu od 500.000 nemačkih maraka za njegovu smrt.
- Bio je dijabetičar, ali je i u borbi nosio insulin i pušku; preminuo je 2012. u Kruševcu, u 57. godini.
Oslobodilac Orahovca, čuveni oficir srpske policije Veljko Radenović, u narodu poznatiji kao Đeneral, preminuo je 29. septembra 2012. godine.
"Đenerale, đenerale, nek je tvojoj majci hvala, što junaka rodila je, da se Srpstvu vrati slava!", deo je pesme posvećene jednom od najvećih heroja u modernoj istoriji Srbije.
Veljko Radenović bio je oficir policije Srbije i komandant Posebnih jedinica policije u Prizrenu tokom rata na Kosovu i Metohiji.
Komandant Specijalne jedinice MUP SR Jugoslavije
Veljko Radenović je rođen 17. maja 1955. u selu Brežanik kod Peći. Njegova porodica vodi poreklo iz crnogorskog sela Meteh kod Plava, a u Metohiju se doselila posle Drugog svetskog rata. Milicijsku školu je završio u Sremskoj Kamenici, a do 1992. bio je načelnik policijske stanice u selu Sredska kod Prizrena. Imao visok ugled u jugoslovenskoj miliciji. Od februara 1992. bio je komandant Specijalne jedinice MUP SR Jugoslavije, a učestvovao je u ratu u Bosni i Hercegovini na rejonu Višegrad-Foča-Goražde. Početkom septembra 1995. prebačen je u Slavoniju i Baranju na granici sa Hrvatskom, gde je ostao do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Proveo je 1996. tri meseca u Beogradu, gde je učestvovao u suzbijanju nereda.
Komandovao je Posebnom Jedinicom Policije sve do povlačenja vojske u junu 1999. godine.
Proslavio se oslobađanjem Orahovca 1998. godine, kada su albanski teroristi nekoliko dana držali Orahovčane kao taoce. Svojom hrabrošću se istakao u oslobođenju talaca od albanskih terorista.
Radenovićevim naporima grad je oslobođen, a teroristi su uništeni
Albanci su napali Orahovac i susedna sela, zauzeli grad i napravili koridor između snaga OVK u Drenici i albanskim pograničnim oblastima. U napadu je ubijeno oko 60 pripadnika OVK, dva policajca i pet srpskih civila; kidnapovano je 100 ljudi (od toga je 35 oslobođena, 47 ubijeno i sahranjeno u masovnim grobnicama, dok se preostalih 18 vodi kao nestalo).
Albanci su nekoliko dana držali Orahovčane kao taoce. Radenovićevim naporima grad je oslobođen, a teroristi su uništeni. Njegov odred se tri dana probijao kroz Orahovac preko sela Zrze i Bele Crkve, zaobilazeći snage OVK na ulazu u Orahovac, ušavši u grad s druge strane i primoravajući teroriste na povlačenje. Vođstvo OVK posle borbi u Orahovcu je čak raspisalo nagradu za Radenovićevu smrt u iznosu od 500.000 nemačkih maraka. Pored toga, Radenović je učestvovao u operacijama oslobađanja meštana sela Bratotin i Ratkovac koji su bili taoci 12. maja 1998. (evakuisano je više od 50 ljudi), kao i u Maršu mira u decembru 1998, koji se završen u selu Dragobilje.
Kolege i civili su Radenovića visoko cenili kao komandanta jedinice i kao čoveka. Sam Radenović je jednom izbegao smrt nakon što je nepoznati snajperista, gađajući ga u glavu, pogodio kapu. Potpukovnik je rekao da je osetio snažan udarac, kao da je udaren metalnom cevi u glavu, a kapu sa rupom od metka je čuvao kod kuće kao talisman.
Meci su prolazili pored njegove glave, borio se prsa u prsa sa najozoglašenijim teroristima u najtežim uslovima.
U jednoj ruci špric sa insulinom, a u drugoj puška
Bio je šećeraš, ali ga ni bolest nije sprečavala da posustane u borbi, već se često događalo, po rečima njegovih saboraca, da u jednoj ruci nosi špric sa insulinom, a u drugoj pušku, a zatim bi u jurišu izgovarao njegovo čuveno "Za mnom, braćo!''.
Iako niži po činu, njegovo junaštvo, koje je iskazano u borbama, u narodu ga je proslavilo i stekao je status legende još za života. Radenović je učestvovao i u otadžbinskom ratu za Republiku Srpsku, a branio je svoj narod i u Krajini.
Nije imao čin generala, bio je potpukovnik, ali su ga saborci, kao i narod koji je oslobađao, smatrali đeneralom i tako ga i zvali.
Umro je 2012. godine u Kruševcu, u svojoj 57. godini.
U njegovu čast, Gavrilo Kujundžić iz Orahovca, napisao je pesmu ''Đenerale, đenerale'', koju u originalu izvode Ivana Žigon i Kosovski božuri.
"Ti veliko ime nosiš, od junaka hajduk Veljka, On je tuko čete turske, a ti bande arnautske...".
Takođe, u čast heroja odbrane Kosova, pesmu su napravili i akapela sastav "Srbski pravoslavni pojci" i muzički producent Aleksandar Sofronijević. Pesma je ponela naziv "Đenerale Veljko".
Grad Kruševac je 24. marta 2022, na dan početka agresije NATO na Srbiju 1999. godine, na Bagdali, otkrio spomenik pokojnom policijskom potpukovniku Veljku Radenoviću, čiji je autor akademski vajar iz Beograda Tomo Komatina. Velikoj svečanosti prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara 2022, na Sretenje Gospodnje, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim ustanovama, organizacijama i pojedincima. Orden za odbranu i bezbednost prvog stepena, posthumno je dobio policijski potpukovnik Veljko Radenović. Na svečanosti dodele najviših državnih priznanja u Palati Srbija orden je u ime porodice, koja je prisustvovala tom događaju, primio unuk Ilija Radenović.
Kurir/Megdan